Čitanje deci nije samo gubljenje vremena i način da se ona zabave, već i aktivno razvijanje dečijeg mozga. Postoje brojne studije koje pokazuju značaj čitanja za razvoj brojnih sposobnosti.
Međutim, kako tvoje dete raste, ono što mu je potrebno od knjige potpuno se menja. Prođimo zajedno kroz to kako književnost oblikuje njihov um i koje knjige za decu su najbolje za svaki period razvoja.
1. Bebe (od rođenja do 12 meseci): Razvoj čula i otkrivanje sveta
Kada je ovako mala, tvoja beba naravno neće razumeti složene zaplete ili razvoj likova. Za nju je čitanje predivan spoj zvukova, oblika i dodira.
- Razvoj sposobnosti: Kada čitaš bebi, ona usvaja sve zvukove koji su joj kasnije potrebni za učenje jezika. Knjige za decu često koriste reči koje ne koristimo u svakodnevnom govoru (kao što su nazivi određenih biljaka i životinja), koje detetu proširuju budući rečnik.
- Emocije: Bliskost koju beba oseća dok je držiš, a ona sluša tvoj smireni glas kako čita, smanjuje stres i stvara osećaj sigurnosti, koji kasnije pomaže detetu da stvori jake veze sa drugim ljudima.
Šta čitati: Visokokontrastne crno-bele knjige (koje odgovaraju još uvek nerazvijenom vizuelnom fokusu novorođenčeta) ili kontrastne kartice, mekane platnene knjige i čvrste kartonske slikovnice sa jednostavnim rimama najbolji su izbor za bebu koja tek upoznaje svet.
2. Deca uzrasta od 1 do 3 godine: Eksplozija govora
Mlađi mališani su aktivni istraživači koji uče da simboli (poput slika i reči) predstavljaju predmete iz stvarnog sveta, a usput otkrivaju i prostorne pojmove i uzročno-posledične veze.
- Razvoj sposobnosti: Kroz slikovnice i skrivalice tvoje dete će vrlo brzo naučiti da poveže reči sa predmetima i naučiće da stvari i dalje postoje čak i kada ih sakriješ. Sada polako treba da uvedeš knjige koje uče brojeve, nazive životinja i svakodnevnih predmeta.
- Emocije: Kao što većina roditelja verovatno zna, jedan od najvećih izazova u ovom periodu je suočavanje sa radoznalošću mališana. Kako da primiriš dete koje bi po ceo dan da se igra i istražuje? Čitanje može da pomogne. Svaka nova reč otkriće nešto novo, zadovoljiće radoznalost i usmeriti pažnju. Slušajući tvoj glas kako mu čita, dete će se primiriti, posebno pred spavanje, kada je zbog umora isfrustrirano i razdraženo.
Šta čitati: Knjige za decu ovog uzrasta najčešće sadrže kratke rime i uglavnom su interaktivne. Dobar primer je serijal knjiga “Miffy” holandskog autora Dika Bruna. Personalizovane knjige su, takođe, dobar alat za podsticanje čitanja i učenja. Jedna od najlepših preporuka psihologa za ovaj uzrast je knjiga “Lepo sanjam”, u kojoj je tvoje dete glavni junak, uči nazive životinja i brojeve do 10, a knjiga je sastavljena od rituala koji se svako veče obavljaju pred spavanje i pomaže da prođete kroz taj proces što bezbolnije.
3. Predškolci (od 3 do 5 godina): Učenje empatije
Ovo je period kada će tvoj mališan shvatiti da drugi ljudi imaju misli, osećanja i perspektive koje su potpuno drugačije od njegovih.
- Razvoj sposobnosti: Deca počinju da osećaju jake emocije pre nego što umeju da ih opišu. U ovom uzrastu, dete treba da naučiš kako da svoja osećanja pretvori u reči. Čitanje knjiga koje podstiču ovu sposobnost dovešće do mnogo manje izliva besa i frustracije, jer će dete znati da ti objasni šta nije u redu.
- Emocije: Kada dete čita o liku koji se plaši mraka ili je ljubomoran na brata ili sestru, on uči da su njegove sopstvene jake emocije potpuno normalne i da se mogu prevazići. Pored toga, priče ih uvode u nove kulture i upoznaju ih sa novim likovima i tako razvijaju empatiju.
Šta čitati: Bogato ilustrovane slikovnice, priče sa jasnim moralnim dilemama, kao što su bajke braće Grim ili Hansa Andersena odličan su izbor za decu ovog uzrasta. Ako želiš nešto što će detetu bolje približiti svet o kome čita, odlična preporuka je personalizovana knjiga “Svet osećanja”. U njoj dete uči kako da prepozna i imenuje ono što oseća, što će znatno ti olakšati komunikaciju sa njim.
4. Mlađi školski uzrast (od 6 do 8 godina): Korak ka samostalnosti
Sada dete već uči da čita samo i to je idealna prilika da mu usadiš ljubav pema učenju kroz zabavu i pronađeš šta tvoje dete zaista interesuje.
- Razvoj sposobnosti: Prelazak na prve knjige sa poglavljima zahteva duže pamćenje radnje, likova, sporednih zapleta, itd. Mozak mora da zadrži informacije i po nekoliko dana, što drastično poboljšava pamćenje. Studije pokazuju da čitanje iz zadovoljstva u ovom uzrastu podiže uspeh i u potpuno nepovezanim oblastima poput matematike i nauke.
- Emocije: Čitanje o snalažljivim, nezavisnim likovima daje tvom detetu mapu za snalaženje u njihovom novom, proširenom društvenom svetu. Ono mu pomaže da sa samopouzdanjem procesuira složenu dinamiku u školskom dvorištu, vršnjačko nasilje, pravdu i društvena pravila.
Šta čitati: U ovom uzrastu treba uvoditi romane poput “Pipi duge čarape” autorke Astrid Lindgren, koji svojom epizodičnom radnjom omogućava detetu da se postepeno navikava na kompleksnije sadržaje. Knjige za decu ovog uzrasta pomažu im da se bolje upoznaju sa svetom oko sebe kroz likove o kojima čitaju. Personalizovane knjige pomoći će im da priču dožive bliže i bolje zadrže poruku. “U potrazi za Radoznalim Vrapcem” je knjiga koja pomaže detetu da upozna svet putujući od kontinenta do kontinenta. Podstiče radoznalost i logičko razmišljanje kroz suočavanje sa problemima na koje nailazi usput.
5. Predadolescenti i tinejdžeri (od 9 godina pa naviše): Identitet i mentalno zdravlje
Ovaj period u razvoju deteta je često najizazovniji za roditelje. Hormoni i emocije divljaju, a potraga za identitetom izaziva bunt prema roditeljima. Kako književnost može da pomogne tvom detetu u ovom periodu?
- Razvoj sposobnosti: U ovom periodu treba da uvedeš kompleksnija dela za svoje dete. Književnost za mlade uvodi moralne sive zone i uči tinejdžere da preispituju motive likova i logički analiziraju situacije. Čitanje u ovom periodu će tvom detetu pomoći da pronađe svoje “ja”. Priče namenjene mladima pomažu im da stvore sopstveni sistem vrednosti i pronađu svoje mesto u svetu.
- Emocije: Kliničke studije pokazuju da čitanje u tišini u trajanju od samo 6 minuta može smanjiti nivo stresa do 68%, što je efikasnije od muzike ili šetnje. Čitanje će, takođe, dati tvom detetu “izduvni ventil” za jake emocije koje oseća, a pomoći će mu i da ih razume.
Šta čitati: Kompleksniji romani, istorijska fikcija, naučna i epska fantastika, kao i stručna literatura prilagođena njihovim ličnim hobijima i strastima pružiće im neophodno čitalačko iskustvo za ovaj uzrast. Preporuke uljučuju “Pinokijeve avanture” Karla Kolodija, Egziperijevog “Malog princa”, kao i Tolkinovog “Hobita”.
Glavna poruka
Svaki put kada detetu staviš knjigu u ruke, ne učiš ga samo jednoj veštini, već mu lično uručuješ alat za emocionalnu otpornost, kritičko mišljenje i doživotno mentalno zdravlje. Bez obzira na to gde se tvoje dete nalazi na ovoj razvojnoj lestvici, tamo ga čeka priča spremna da otključa sledeću sobu u njegovom umu.
Pogledaj izbor personalizovanih knjiga za decu
